Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Mnoge je u Srbiji uzibretila, moju je pak malenkost naprosto razgalila vest da su lokalne vlast nekog Pičkovca pozvale medije "da isprate" otvaranje i svečano "puštanje u rad" novoiskopane septičke jame.
Ne znam da li su mediji "ispoštovali" poziv, verovatno jesu, jer da nisu smrad novootvorene jame se ne bi ovako munjevito raširio po Srbiji.
Pa, naravno - rekla bi Ljilja Smajlovićka (možda će negde i reći, ko zna) - Logično je da se Basara kao "čovek klozetske metafore" sprda sa septičkom jamom, sa velikom mukom i nuždom u kojima se našao "naš narod" i hvale vrednim naporima lokalnih vlasti da mnogostradalnom građanstvu i seljaštvu opštine (ime poznato redakciji) omoguće da sere "po najvišim evropskim standardima", umesto po strnjikama i dvorištima.
Nego manimo se komendije, pređimo na stvar! Šta me je navelo da se razgalim na vest da je moderna septička jama svečano puštena u rad? Narodna mudrost, eto šta. Ako je tačno - a izgleda da jeste - da zrno po zrno daje pogaču, onda će (po sili narodne mudrosti) otvaranje septičke jame za septičkom jamom na kraju otvoriti bezdan u koji ćemo definitivno i zasluženo propasti. Ovoga puta ne po sili narodne mudrosti, nego gravitacije.
To, međutim, može iha-ha potrajati! Kao što nas nauka termodinamike podučava, to jest džaba kreči, iako krajnje mučna i nepodesna za život, entropija je najstabilnije stanje materije iz koje je iščilela svaka energija - najpre stvaralačka, na kraju i ona razaralačka - i u kojoj je jedina aktivnost tiho šoroboćkanje u kacama kiselog kupusa i - da izvini Smajlovićka - fermentacija govana u septičkim jamama.
Društva koja se predugo ne obaziru na Božije i ljudske zakone - a naše je (neka Smajlovićka opet izvini) upravo jedno takvo - samo naoko zapadaju u stanje koje nama skudoumnima i skomračnima izgleda kao bezakonje, a u stvari je - stroga i pravedna vladavina fizičkih zakona, na prvom mestu zakona termodinamike. Iz napred rečenog sledi da se sve ovo što "nam se događa" (i što će se još događati) - ma koliko se mi kurobecali i jaukali "nepravda, nepravda" - događa po sili neumitne nužnosti i posledičnog naopakog poretka stvari, protiv koga se (ukoliko već nije prekasno) može boriti samo politikom oslobađanja ljudi od terora nužnosti i nužde, a ne pretvaranjem nužnosti i nužde u politiku, kao što se to u Srbiji odvajkada radi. Glede budućnosti septičkih jama, a u pomanjkanju nacionalnih karaktera, citiraću reči druga Tita izgovorene nakon što se prenuo iz sna na nekoj rudarskoj proslavi u Kaknju (te su Filmske novosti promptno bunkerisane): "Kopajte, drugovi, samo naprijed, kopajte."
