Svetislav Basara, kolumna za dnevni list Danas
Ako je kojim slučajem onaj naš poslovični Marsovac, navučen na srpsko gostoprimstvo, dobru hranu i najlepše žene na svetu, novogodišnje praznike proveo u Srbiji, pa se juče otreznio, dovranisao, kupio primerak "Danasa" i u restoranu hotela Prag pročitao jučerašnje Famozno, zacelo je pomislio da moja autošovinistička malenkost preteruje kada kaže da su u zemlji Srbiji - nadaleko čuvenoj po državotvornosti i sistematičnosti - sve političke stranke antisistemske, pa ako hoćete i antidržavne.
To, međutim, vas, ovdašnje, ne bi trebalo da zavede na zabludna mišljenja jer se turistima - naročito onima sa Marsa - koji u Beogradu provedu dva-tri dana, vaistinu može učiniti da u Srbiji postoji sistem, doduše korumpiran, razdrndan, razbarušen i drljav, ali ipak sistem, onakav kakvim ga, pomalo rogobatno, definiše Wikipedia kao "skup elemenata, realnih ili apstraktnih, sastavljenih u celinu, u kojoj elementi međusobno interreaguju, povezani sa bar jednim drugim elementom, i svi zajedno služe zajedničkoj svrsi".
Sad će da podfamozni mudroseri bezbeli graknuti da takav sistem možda funkcioniše u Wikipediji, na Marsu i u idealnim uslovima, ali ne i u realnom ljudskom svetu, a naročito ne u Srbiji prepunoj podela, protivurečnosti, antagonizama i trvenja, a ja ću - da bih dokazao da greše - posegnuti za primerom iz sveta tehnike, pa ću reći da se najobičniji automobil kreće pomoću ekstremno visokih pritisaka, neprestanih eksplozija, torzija, frikcija i ostalih fizičkih trica i kučina, zahvaljujući tome što su svi njegovi sastavni elementi "upakovani" u odgovarajući funkcionalan sistem.
Pisac hoće da kaže da su sistemi, uključujući i političke, smišljeni upravo zato bi se u svet prepun napetosti, trvenja i haotičnosti uneo najveći mogući stepen reda i smisla. A kako to funkcioniše u osebujnom političkom sistemu Srbije, pokazaćemo na primeru ukaza kojim je vlada ovlastila militarnog popečitelja Vulina da vojnom policijom raspolaže po sopstvenom ćeifu. Vojska, kao takva, jeste državni supsistem koji je zbog delikatnog ustrojstva i još delikatnije prirode u novije vreme stavljen pod kontrolu glavnog, civilnog sistema, u našem slučaju države, što će reći da bi državni elementi - u našem slučaju Vulin - trebalo samo da kontroliše supsistem, to jest da ga drži podalje od glavnog, ali ne i da se meša u njegov rad, jer kad god to učini, dogodi se neki težak pičvajz, sruši se, recimo, helikopter, da ne idemo dalje. To je opasno, ali treba razmišljati dijalektički pa pretpostaviti da to može izaći i na dobro. Možda je Vulin onaj Veliki Šumar, koji trenutno maršira kroz visoke anuse i institucije, a koji će jednog lepog dana u ne tako dalekoj budućnosti zavesti diktaturu i rasterati mačke sa jebališta.
Podržite održavanje stranice Kolumne klikom na reklame ispod, unapred smo zahvalni
